није било, те да су остали у незнабоштву до IX в. и били су покрштени за кнеза Борне
(†821).
Стално је, да се од IX в. сјеверно од Цетине утврђују Хрвати, као и да су били
подијељени на неколико жупа, од којих је свака за себе управљала, под својим
засебним старјешином, без опће међусобне заједнице. Главна је од њих била жупа
Книнска, са утврђеним градом Книном. Над свима је врховну власт имао византијски
цар. Његова је власт због удаљености све већма слабила, и Далмација је нагињала час
Истоку, час Западу.
Книн у X в. зову Тенен, и у њему је 1078. године био краљ Звонимир. У Книну је
столовао и посљедњи хрватски краљ Петар Свачић и био је сијело жупана. Бискуп
кнински, који је сједио у данашњем селу Бискупији, био је хрватски примас. Развале
његове резиденције и данас се виде. У XIII в. била је у Книну угарска краљица са
сином. Книн је 1322. године припао Карлу Роберту, потом Шубићима, Нелипићима;
- године Људевиту Угарском; 1389. Твртку, босанском краљу; 1397. године
Сигисмунду; 1401. године Стефану Остоји, босанском краљу; па опет Сигисмунду. У
XV в. у Книну је био вице-бан хрватски, који је у исто вријеме био и жупан кнински.
Село Стрмица спомиње се 1433. године у уговору између Сигисмунда и Млечана.
Плавно, стари утврђени замак, спомиње се 1451. године као домовина хрватског бана
Тома Бојничића. Промина, хрватска жупа спомиње се у IX вијеку са старим градом
Богорин. Оближња Врлика (средњовјековна Врхрика, Врхрека, Верхрска, Верника)
мјесто повише ријеке, помиње се најприје на црквеном сабору 1185. у Спљету, као и
бискуп кнински. Косово се помиње 12. септембра 1435. године и набрајају се породице
косовске Никола Дујановић и Милутин Купеор, а из Уздоља Јован Влатковић и Симеон
Будојевић. На другом мјесту помиње се 23. јула 1487. Ђорђе Марковић из Уздоља.
Бановац Иван вице-бан заповиједа Книнском капетану, да пошаље пред Кнински сто
свога члана, који ће и Влаха (Власи то су били Срби које је овамо населио Младен
Шубић, а и Кегљевић) ради посједа Брдаре у Косову.
У Уздољу (село косовско) близу Книна био би вицебанус. Варошицу Уздоље
Турци су разрушили као и Книн. У актима се налази да је цивитас, град Тенена у пољу,
а Книн – Тининиум –тврђава на литици, гдје и јесте. Книн у Косову – у Бискупији (јер
је ово село близу Книна) пропао је, уништен од Турака у више махова од 1473. до 1523.
Карло Велики придружио је у X в. својој држави и далматинске жупе, а њему их
преоте Византија. Од тада главнији и мудрији жупљани прикупљају мало по мало око
себе и под своју власт остале жупе, а са именом хрватских кнезова полажу основ
хрватском државном јединству, које се у X вијеку и остварује. То се види за кнежева:
Трпимира (850), Седислава (876–879), Борне (†821). Спљетски сабори, за хрватског
краља Томислава, укинуше хрватску народну епископију (хрватску народну цркву),
словенско богослужење. Томислав је престао владати 942. године. Године 992, за
Крешимира, ступи први пут у Далмацију лав светога Марка, за млетачког дужда Петра
Орсеола.
Крешимира наслиједи Држислав, који је силом отео престо брату Светиславу. Тад
настају грађански ратови, а и далматински градови се буне против Хрватске, а и
хрватски пирати са Неретљанима па ударају и пљачкају не само хрватске, већ и
млетачке лађе. Зато се на позив Хрвата, дужд Орсеоло 996. године упутио у Далмацију
са јаком морнарицом.
Са овим походом покори се лаву Св. Марка сва Далмација до Дубровника. На
успомену тога Република је установила годишњу светковину њезина вјенчања са
далматинским морем. Управа Далмације сада пређе на млетачког дужда као проконзула