III nagrada
LOKNA
Imam jednu tajnu davnu
Koju čuvam u dnu duše,
Na kraj srca zaključanu
Od pitanja radoznalih
I od ljudi što me guše.Setih je se iznenada
I ne znadoh otkud tada,
Kad dečija to je mašta,
A ta mašta može svašta.Verovala ja sam davno
Nesebično i iskreno
U maminu priču kô mala,
Kako kosa do pojasa
Indijancu hrabrost dala.Eto sada na mom licu
Stoji jedna lokna plava,
Čas na čelu, čas na nosu
Šeta, skače, zavitlava.Zapretim joj tako često
Makazama oštrim, lakim
Da prestane, da se smiri
Jednom više da se skrasi.