КУТИЈА УСПОМЕНА
Утапам се погледом
у даљину призора пред собом.
Тишина, мисли се роје
као да у глави чујем
откуцаје срца свог.
Утапам се у кутију успомена.
Откуда да кренем,
кутија пуна лепоте, дивних успомена
као филмска трака
одмотава се пред мојим очима:
Детињство, отац и мајка,
школски дани, прва симпатија,
застаћу ту, на врелу садашњости.
Ветар ме нежно милује по коси,
као да каже све биће добро.
Зашто страхујем од будућности,
зашто упорно претражујем кутију прошлости?
Зашто страхујем?
Зашто питања чему да се надам?
Зашто у себи не затомим страх,
страх од неизвесности будућих дана.
После дуге у коју гледам
увек сунце долази, увек се рађа изнова.
Из сумарка славуј пева песму радости.
Не! Раширићу руке као птица крила
и упловити у будућност
Љубав, вера и нада водиће ме
кроз улице будућности,
и све ће бити лепо.
Не желим страх, неизвесност
не желим да се питам како ће бити.
Нина Јуришић , VΙΙΙ/ 3
ОШ „Миле Дубљевић“, Лајковац
Ментор: Лидија Марић Јовановић