III nagradaКАКО СЕ ПИШЕ ПЕСМА
Кад сам била мања
веровала сам
да се песма сања.
Зажмуриш само
и избројиш до пет,
за трен ока створи се
песнички свет.
А сада, осећам како
у мени нешто расте,
нешто што ми даје крила
да летим лако као ласте.
Осећам да у мени зри
као трешња рујна,
крчка се и полако ври
моја машта бујна.
То су мисли моје
као пчеле се роје.
То је осећај моћи,
најава да ће песма доћи.
И кад отвориш широм очи,
брзо оловку у руке,
немој да те разум кочи,
забележи те слатке муке!
Јована Глиџић, V/
ОШ „Стефан Немања’’, Ниш
Ментор: Taња Цекић