Kninska krajina

Полачи Св. Петра, саграђена 1458; у Радучићу, Св. Ђорђа, саграђена 1537, и у Стрмици
Св. Јована, саграђена 1628. године.
Код Книна су стари турски мостови: Булин и Атлагића мост.
У Бискупији је био самостан фрашњвачки, као и црква Св. Марије, све од Турака
разорено, а истих се развале и данас виде. Кнински фрањевачки самостан саграђен је
1695–1705.
У Книнском Пољу налазе се 4-5 Србуља из штампарије Бонендара и Виска
Вуковића; у Лазарици на Косову »литургијар« штампан у штампарији Вицка Вуковића
Подгоричанина; у Врбнику: Октоих Вуковића, штампан у Млецима 1537. године;
Петровангелије Тројана Гундулића, које је по његовој наредби радио Мардарије од
Мркшине цркве (Црна Гора). Старине су црквене ћелије у Книнском Пољу, Плавну,
Голубићу и Косову, у којима је 1760–1763. Доситеј Обрадовић учитељевао.
Гдје је Капитол, по Вињалићу био би стари католички самостан. Говоре, да се
мјесто и за Турчина звало »Сартово«. У Бискупији селу виде се троје црквених
развалина, а веле, да су то биле католичка црква Св. Луке и других двију, којим се ни
име не памти. На тврђави виде се темељи једне цркве, а мало више и друге, гдје,
католици веле, биле њихове цркве Св. Михајла, Св. Петра и Св. Катарине.
У једној згради Книнске тврђаве сакупљени су многи римски споменици, које је
фра Лујо Марун по овом насељу скупљао.
У Книнском музеју има доста римских старина, али и хрватских из околине
Книнске. Богат је особито са великом збирком из најстаријег доба.