жељезничка станица, која спаја Книн, преко Дрвара са Босном, а ту је и жељезничка
станица пруге Книн-Прибудић, која спаја Далмацију са Ликом. Овдје је, дакле, Книну
будућност и ту ће, око ових жељезничких станица до Булин-моста, бити треће – најјаче
Книнско насеље.
Данашњи Книн-варош има 1.270 становника (мушких 637, женских 633;
православних 522, римокатолика 748). Кућа је 362. По сред вароши је државни пут, а
куће са обје стране пута, који је на тај начин и главна улица. Народ је прије пио воду са
Крке, од које су многи добијали грозницу, а данас пију воду са опћинског извора, коју
су недавно довели из Книнског Поља.
У Книну су сваке суботе пазари, а годишњи су сајмови на Покров (14. X) и Св.
Антуна (13. X).
Варош се дијели на Книн и Тврђаву. У Книну су: Котарско поглаварство, котарска
грађевинска управа, котарско школско вијеће, Нижа реформна гимназија, Уред
земљишног катастра, Порезни уред, Котарски контролни уред фин. страже, Котарски
суд, биљежник, два адвоката, деканат, фрањевачки самостан св. Антуна, старинско
друштво, љекарна, поштарски-брзојавни уред, жељезничка станица, мушка и женска
основна школа, соколско друштво, читаоница, опћински уред за Книн и околна 23 села.
На печату је опћински јањац, а уоколо пиш: »Опћина Книн«. Како рекох, фрањевачки
самостан је најстарија установа у Книну, у ком су, за Млечића (1688–1797), сједиле
власти грађанске, војне и политичке. Године 1798. спомиње се и школа у Книну и у њој
је учитељевао неки О. Јерко Миљанић, док је први народни посланик из Книна био
Пантелија (Пане) Сабљић (1861), које је рођен у Стрмици, на Грабу, управ са границе
Босанске.
Православни народ има цркву Покров Богородичин, саграђену 1866. године на
развалама једне турске грађевине.
Старине се чувају у Музеју хрватских старина у Книну (отворен 14. августа 1893).
У њему су многобројне римске старине од старог Тинина, кад је римско насеље овуда
било, док је врло мало из доба кад је Книн био главни град хрватске жупе.
Книнска тврђава је још цијела, а у њој је и црквица у којој је закопан Бартоломеј
де Борели, који је умро 1735. као млетачки гувернер у Книну.
Православни Кнински народ има своје гробље у оближњој цркви, Св. Георгија у
Книнском Пољу, а римокатоличко код Св. Јакова. У задње доба опћина је, рад тјесноће,
мало подаље од Киина направила заједничко, преградом одијељено, гробље. Уз
жељезничку пругу Книн-Спљет-Шибеник налазе се развале једне римокатоличке
црквице, као и једно старо Книнско гробље, у кому се данас види пуно кости. То је
удаљено од Книна, преко Крке, једно 5 минута. Још би биле старине Атлагића мост и
Булин-мост, што и сама имена доказују.
Сво православно становништво слави крсне славе, док римокатоличко не, изузев
погдјекоја породица.
Православне породице у Книну су:Берић, (1 кућа), дошли из Варивода (Далмација) има 60 година, славе Јовањдан;
Војводић, (1) дошли из Срба (Лика) прије 50 г., славе Никољдан;
Боровић, (1), дошли из Голубића прије 50 г., славе Св. Архангела Михајла;
Покрајац, (5), дошли из Промине прије 30 г., славе Никољдан;
Новаковић, (2), дошли из Книнског Поља прије 100 г., славе Јовањдан;
Синобад, (3), дошли из Книнског Поља прије 120 г., славе Ђурђевдан;