ОПЋИ ДИО
I Увод
Книнска опћина налази се између далматинских опћина: Врлике (Кијево), Дрниша
(Петров кланац, Тепљух), Промине (Лукар) и личко-хрватско-босанске границе
(Зрмања, Лапац, Грахово). Запрема простор од 60.987 хектара на коме живи 24.
становника од којих су православне вјере 22.263, а римокатоличке 2.656. Свега је кућа
6.671 (домова 3.677). Книн припада области Спљет.
Школе су у: Бискупији, Голубићу, Книну (мушка, женска и Реална нижа
реформна гимназија), Книнском Пољу, Мокром Пољу, Оћестову, Отону, Пађенима,
Плавну, Полачи, Радучићу и Стрмици. Римокатоличке су у Книну (жупанија) и Врпољу
(капеланија).
Српско-православни дио насеља има протопрезвитеријат и потпада под
шибенског епископа а римокатолички дио под шибенског бискупа. У Книну је
римокатолички самостан св. Антона.
Поглаварство и Суд су у Книну, као и Поштарско-брзојавни уред. Жељезничке
станице су: Книн, Калдрма, Косово, Голубић, Стрмица.
Книн се дијели на пореске одломке односио капетаније (кнежије): Бискупија,
Голубић, Книн, Книнско Поље, Ковачић, Мокро Поље, Оћестово, Орлић, Отон, Пађене,
Плавно, Полача, Радљевац, Радучић, Рамљане, Риђане, Стрмица, Турић, Уздоље,
Врбник, Врпоље, Жагровић и Звјеринац.
Народ овај крај зове »Крајина книнска« а тако га је и Млечић у XVIII в. назвао,
кад га је војнички уредио за одбрану граница. Свако село од 30-60 кућа имало је
харамбашу, а сваких 20-40 харамбаша свог сердара. Отуда у народним пјесмама
сердари Јанковићи, Синобади, Смиљанићи. Почетком XVIII постављени су колунели
(пуковници). Сердар Крајине книнске био је народу и судија, а мање размирице у селу
рјешавао је и харамбаша. Колунели су судили сердарима, харамбашама и великим
злочинцима. Част сердара-колунела, за млетачког господства, била је у кући Синобада
из Книнског Поља, који су овај народ, Буковичане и Котаране са Смиљанићем и
Јанковићем предводили против Турака.
II Орографија и хидрографија
Книнско Поље је са свих страна заокружено високим планинама и оборитим
стрминама, окићено и као посијано хумићима, зеленилом заодјевеним, на којима се
виде убава села и подигнуте бијеле цркве са једноликим, шиљастим звоницима.
Са Книнске градине (тврђаве више Книна) врло се лијепо види мрка и врлетна
Динара са својим гребенастим и зубастим бреговима.
Сва је опћина Книнска бреговита и образује једну терасу, која иде као продужење
Јулијских Алпа и спушта се једино кроз приморје, приближујући се све више
прибрежју, док са Велебитом не уђе у Далмацију, коју, на тај начин раздваја од
Хрватске. Највећа брда су Велебит, Ком, Динара, Промина, Козјак итд. Највећи је врх
Динара (1.811 м) која се поступно сужава ка југоистоку. Книнска крајина налази се
испод Велебита. То је брежуљкасто земљиште, кречњачко и кршевито: између
брежуљака савила се омања крашка поља: Книнско, Косово, Мокро, Плавањско итд.
Кроз крашка поља вијуга Крка са притокама: Крчић, Косовчица, Мрачај, Орашница,
Бутижница, Дошница, Радљевац и многобројним другим потоцима и врелима. Испод