Налази се између Книнског Поља, Врпоља и Бискупије.
У цркви бјеше објешено једно коло, звоно »клепно коло«. Под ово коло долазиле
би завађене странке. До 1825. то је коло у цркви висило, а тад дигнуто јер Аустрија
клетву укинула.
Од старина још подсјећају нас на турско насеље: Булин-мост и Булина страна, као
и по селу зидине турских кула.
И по љетопису парохије Книнскопољске, и по народној предаји, село се населило
у XVI в. из сусједне Босне. Сви славе крсну славу, па и римокатолици.
Ковачић, веле, добило име, по неком ковачу, који је у незапамћено доба населио;
Топоље, по тополама; Капитол, јер да ту некад био Капитул; а Бурум је турско име, што
је доказ, да су и ту некад Турци становали.
Православни припадају Книнскопољској, римокатолици Книнској жупи. Свега је
породица 90, а народа 848 од којих 431 мушких, 417 женских; 598 православних а 250
римокатолика.
Породице су:Зечевић, (2), дошли из Босне у XVII в., славе Стевањдан;
Јејина, (15), дошли из Босне у XVII в., славе Јовањдан;
Медаковић, (8), дошли из Босне у XVII в., славе Ђурђевдан;
Медић, (10), дошли из Босне у XVII в., славе Ђурђевдан;
Млинаревић, (2), дошли из Босне у XVII в., славе Лучиндан;
Дурбаба, (8), дошли из Босне у XVII в., славе Св. Архангела Михајла;
Ђујић, (22), дошли из Босне у XVII в., славе Никољдан;
Рњак, (2), дошли из Босне у XVII в., славе Никољдан;
Ћурувија, (14), њихов прадјед Стеван дошао из Котара у XVII в.;
Римокатолици су:Цигић, (2), дошли из Далмације у XVII в.;
Дурбаба, (1); Они су били православни и славили Св. Архангела Михајла;
Ковић, (3), дошли из Босне у XVIII в.;
Кунчевић, (1), дошли из Далмације у XVIII в.;
Свега је у Ковачићу 12 племена, од којих је 9 (84 породице) скоро сво село,
досељено у XVII в. (1690) из Босне.
6. Мокро поље
Село се налази између Пађена, Оћестова, Радучића и Лике, а дијели се на: Завође,
Ком, Превјес, Буковицу и Мокро поље.
На овом простору хране: 101 коња, 556 говеда, 4.900 оваца, 274 свиње и 2.599
коза.
Село је саставни дио кршне Буковице, којој припада добар дио и опћине книнске,
а овуда се боље сачували народни обичаји, него ли код осталих Срба, православне
вјере, у Сјеверној Далмацији.