Вранић, (2), дошли из Босне у XVII в., славе Св. Димитрија;
Пећер, (2), дошли из Босне у XVII в., славе Св. Димитрија;
Ћулић, (2), дошли из Босне у XVII в., славе Св. Димитрија;
Лазић, (8), дошли из Босне у XVII в., славе Св. Димитрија;
Радиновић, (9), дошли из Босне у XVII в., славе Св. Димитрија;
Чеко, (4), дошли из Босне у XVI в., славе Ђурђевдан;
Римокатолици су:Видовић, (3), дошли из Босне у XVIII в.;
Свега је у Полачи 22 племена (348 кућа, 194 дома), са 1.579 становника (мушких
804, женских 715).
12. Плавно
Налази се на граници, на тромеђи Босне, Лике и Далмације. Лежи на узвиситој
равници, при брдском подножју. Куће су поредане уокруг, док је скоро усред села
црква Св. Ђорђа, саграђена 1618.
Село храни 83 коња, 628 говеда, 4.220 оваца, 144 свиње и 1.922 козе.
Село је подијељено на четири краја, која се зову овдје »Чавушљуци«, бива по
броју бирања сеоских чавуша (гласника) и то су: Зорићи, Ћурићи, Бојанићи и Торбице.
Чавушљуци су удаљени по 1/2 сата један од другога, а растављени су потоком
Брашинцем и Вилесовицом.
Куће су једна од друге у растојању од 1-100 м., збијене, без икаква поретка.
У народу нема живе успомене, којом се тумачи име села, а поједини одломци
добили су име по племену, које у њима станује. Село је постојало и прије доласка Срба
у ове крајеве. Предање вели, да је постојало још у римско доба, а неки веле, да му је
имену основа у латинској ријечи »плумбум« (олово), те да се током времена
измијенило у Плавно.
Од Плавна, сјеверно, по прилици 1 1/2 сат хода од цркве, на босанској граници
вијуга се »Црни Поток«. Приповиједају, да се назвао црним, јер много пута ту Турци
пострадали. Године 1875. овдје је био Петар Мркоњић (Краљ Петар I) и јуначки
устанак потпомагао против турског господства у Босни. Овај је поток, по свом
положају, сама природа створила врло згодним за одбрану. Турцима је било немогуће
освојити Црне Потоке, ако не би зашли с леђа од стране аустријске и личке. Ту су били
и војвода Голуб Бабић, а касније и Милета Деспотовић. Ту се и многи Книњани борили.
Срби су подлећи морали, јер су им Турци зашли с леђа, с аустријске стране.
Цијело Плавно броји душа 2.294 (мушких 1254, женских 1.040) и сви су Срби,
православне вјере. Свега је 422 куће.
Плавањску парохију састављају Плавно и Радљевац. Плавно село дијели се на
Плавно, Црни Поток, Орловицу, Превија и Дошница.
У Плавну има доста појата, а некоји сељаци имају и по двије. Цијело Плавно има
око 200 појата. Од чланова породице баве се код појата једино мушкарци, а то обично
волари и чобани. Сељаци не праве колибе у пољу, већ их граде на брду, у гају, у својој
огради. Зими у њима презими благо. Има тамо још и добрих пашњака. Љети, кад у селу
настану врућине и кад се забрани паша у пољу поред усјева, благо се јави или гони у
планину, гдје има изобиља траве и хладовине. Осим чобана, у већим и богатијим