Крка има пет мостова. Најбољи су код Топоља, Книна и Ромин слапа. На многим
мјестима сужена стрмим, већином непролазним стијенама, али је при том обилна
водом. Без скеле се Крка никуд не може прећи. Преко ње нема пловидбе због
многобројних водопада. Ипак се чамцима преко ње превози код римокатоличког
самостана Висовца и православног манастира Крке код Кистања, као и код Книна.
Народ вели, да се некад Крка преко Оћестова и Пађена сливала у Зрмању, а
послије, да је узела данашњи ток на мјесту »Црвени кук« у Оћестову, кад је Крка у
Зрмању утјецала, а и у Стрмици била некад горска језера, а да су за те вериге чамце
везивали.
Изузев Полаче, сва села обилују живом и питком водом. И ријека Зрмања, која
извире у Хрватској, на подножју Попине на југоисточној страни Велебита, и слива се у
Новиградски залив, пролази на свом току село Пађене, које припада опћини Книнској, а
са околним селима саставља познато српско насеље – Кршну Буковицу.
III Клима и биљни свијет
Главни су вјетрови: бура (сјевер) преко цијеле године и широко (југ) с јесени и у
зиму. Љети дува и западњак.
Зима је обично суха, вјетровита и хладна, и тад је доста снијега. Тад је и ваздух
оштрији те и хладнији. Живо не излази из својих стаја, јер снијег и преко метра висине
земљу покрива. Клима је тад врло хрђава. Заладница почиње о Св. Луки, а траје до пред
Св. Ђурђевдана. Бура је несносна и ледена. Нагле су промјене температуре. Превлађује
континентална клима, јер је овај са сјевера крај незаштићен, те пролази бура кроз
жљебове планинске и сву своју оштрину испољује по Крајини книнској. Тад живо
треба да има довољно хране, а тешко и народу ако нема довољно огрјева и хране. По
селима мало је народа, јер све слабо оваква клима чисти, а само здраво живи.
Иза зиме долази претпрољетна југовина, која траје по неколико седмица. Она
доноси изобилну кишу која често пада по неколико дана па и седмица. Тад се излије
маса воде на земљу. Крка са притокама силно набуја и преко свог корита. Поља се
претварају у пространа језера а по њивама се јављају извори. Кад престане киша,
повремена врела пресуше, потоци и притоке Крке почну опадати. Већ у мају већи дио
поља је сух. У јуну се сва поља крашка ору, а и засију кукурузом и сијерком; у јулу се
озима жита жању и трава коси, а тек о Малој Госпојини почиње берба винограда.
У прољеће набуја вегетација, настају благи топли дани, без вјетра и ноћи свјеже и
пуне росе. Топли дани без вјетра, ноћи свјеже и пуне росе. Послије прољећа настаје
период дуге суше и жарких дана. Љето је обично сухо, те усјевима чини штету па често
и глад проузрокује. Несносну врућину који јужни вјетар још више појачава разблажује
маестрал, који траје до заласка сунца. Љети, све до Велике Госпојине, додија врућина и
комарци. Прве кише обично падају крајем августа, иза Велике Госпојине. Тад настаје
благо топло вријеме, које траје до Покрова. То је јесен. Она је прекрасна: отава расте, а
много дрвеће пропупљава и пролистава. Иза Покрова, све до Божића, настају дуге и
јаке кише.
Око Крке, због њених великих испаравања, јављају се љетне грознице, права
маларија, која обара старо и младо. Зима је суха, вјетровита и хладна и тад је доста
снијега.
Винова лоза је важан пољопривредни продукт, извор живота ове области. Домаћа
винова лоза пропала је од филоксере (1904–5. године), те су засадили »американицу« и
»французицу«. Она је висок пољопривредни продукт. Тако и кукуруз. Добро успијева