Pohvaljena
МАЈКА
Никог није донела весела рода
нити је ико нађен у купусу зеленом,
свако ко по овом свету хода
родио се заслугом њеном.
Из топлине утробе њене
угледасмо светлост дана,
а тако миле, немоћне и снене
на недра нас прими наша мама.
Хранила нас својим млеком,
боловала с нама болести многе,
ноћима бдила над колевком
док не стадосмо на своје ноге.
У школу нас данима водила
и учила лекције с нама,
та улога је и њој годила
јер привилегија је бити мама.
Међутим, детињство пребрзо мине
и закуца на врата младост,
али ни тад она не престаје да брине,
само је већа њена радост.
А кад будемо ожењени ил’ удати
и проблеми нас буду стисли
паметан ће савет увек она дати
јер мајка нам до краја живота најбоље мисли.
Теодора Мишић, VIII/3
ОШ „Вук Караџић“, Књажевац
Ментор: Мирјана Светозаревић