Митровића. Главни бојеви бијаху у Котарима, око Шибеника, у Книнском и Петровом
Пољу и у Спљетском загорју. Све до 1669. године трајала су непријатељства, а тад је
углављен мир, по коме су границе Републике у Далмацији проширене биле. Она је
добила сва приморска мјеста од Вињерца до Будве, осим Пољица, Макарског Приморја,
Херцегновог, Рисна и Дубровника. Ова се граница зове по Нанију, имену главног
млетачког повјереника, који је био при утврђивању граница. По извјешћу млетачке
владе било је 1575. год. душа 50.656 (православних 13.297), али је куга била и тај се
број знатно сад умањио ради куге која се била појавила 1649, а и ради глади, ради које
пострадало много народа. И у турском дијелу народ се прориједио. По биљешкама
љетописца, изгледа да је Далмација у другој поли XVII в. напола пуста била.
Ово је становништво тад много и превјерити морало. Фратар Вињалић свједочи,
да су фрањевци вршили тад пастирску службу у свим мјестима од Велебита до Цетине.
Да су покатоличавали овај православни народ, свједочи и фра Батинић, који пише, да,
за Кандијског рата фрањевци нису престајали ширити краљевство истине и радити на
вјерском сједињењу са сљедбеницима грчко-источног обреда. Фарлати наводи, између
многобројног народа, које су фрањевци тад превјерили, и народ града Книна 1648.
године. То је било, кад генерал Фосколо 1648. часовито надбија Турке и осваја Книн,
али га опет Млечић напустити мораде.
Пораз турски (1683. године) под Бечом осоколи Републику, те она већ 1684.
објави рат Турској, који одмах и започе. Опет Книнско, Буковичко и Котарско насеље,
предвођено Стојаном Јанковићем, не мање славним Смиљанићем, Синобадом и другим
чуда је починило. Захваљујући овим великим српским јунацима и млетачком
знаменитом генералу, Јерониму Корнару, рат је сретно по Републику испао.
3. Книн под влашћу Млетачке републике (1688–1797)
Послије Сиња у децембру 1687. би ослобођена Книнска крајина и 14 главних још
утврђених мјеста. Слиједеће 1688. год. била је ослобођена мал'не сва Далмација од
Зрмање до Цетине. Карловачким миром (1699. године) установљена је граница између
Турске и Млетачке Далмације, а та је назвата по Гриманију, млетачком пуномоћнику
при утврђењу границе, а посјед што га добише Млечићи назван је »нова граница«.
Граница је ишла од Новиграда, на Зрмању, Книн, Врлику, Сињ, Дуваре, Вргорац до
Читлука на Неретви. Свако од пограничних мјеста од Книна до Читлука, биле су
тврђаве, имало је према турским посједима, у облику полукруга, једно слободно
земљиште од прилике 4 км преко ког турска војска није смјела прећи.
Године 1683, на молбу управитеља фрањевачке босанске кустодије О. Миовила
Гадоњића, далматински провидур Лоредан 1683. дозвољује му, да може прећи из Босне
у Далмацију неколико фратара са народом.
То су све фрањевци радили ради лакшег покатоличавања, јер је ово XVII в. кад је
у Риму основана конгрегација за пропаганду. Фра Шимун Брајиновић 1684. године
пређе са 1.000 породица и насели се у Скрадинској крајини, а 1681. Стипан Матић
превео је 300 босанских породица и населио их у цетинском пољу; опет 1688. дође 35
фратара са 150 породица и смјестише се у Сињско Поље; из Живогошта исте године
пређе 738 породица, свега је прешло око 5.000 породица и по прилици 100 фратра и
насели се између Бораје, Пролога, Мосора и Драговића (ове су податке написали
фратри Златовић, Батинић, Фабјанић, Лучић и др.). У мјестима Книнска крајине већ су
били православни Срби, јер они ту као раја већ одавна били. Бегови побјегли, а гдје