Колибе праве сељаци у брду, гају, својој огради. Зими у њима презими благо.
Љети, кад у селу настану врућине и кад се забрани у пољу паша поред усјева, благо се
тјера у планину, гдје има изобиља траве и хладовине. Осим чобана, богатији имају и
једно женско, које зову мајом или планинком. Планинка спрема јело за чобане, пере
рубље, музе благо, сири сир, мете масло итд. То су станови или колибе, гдје љетује
благо. Из авлије код кућа бацају ђубар у зато одређени простор, звани »ђубрењак«.
Јаре, се зове мјесто гдје стоји благо, а јаруке то су јаме. Кошаре зову и стаје.
Подворница је земља под двором. Малено људско насеље, гдје се иза или испред
куће налази одмах врт, пак до њега обрађивана земља, а иза или испред њих гај и
пашњаци, то је оно насеље, које је познато, и прије и послије XИ в. под именом »двор«.
Куће су у Книну модерно саграђене, колико стојна, толико споредне, као и у
осталим варошима и градовима далматинским, а има их и по селима, особито
Книнском Пољу, које су покрите црвеним цреповима или шареним етернитом.
Стрмичке куће стојне биле су покривене прво шимлом, а сад све циглом.
У свим парохијама имају мале капелице, покрај и на пролазу главних путева.
X Занимање
Све се женске баве ткањем и имају своје »таре« (статива), предењем, чешљањем
вуне и везењем. Дома држе благо које им даје вуну и кострет. Раде и земљу, као
окопавање кукуруза и поврћа. Нигдје не иду, осим у цркву, без куђеље или да плету
чарапе.
Становништво се највише занима земљорадњом и сточарством. Најбоље успијева
кукуруз, пак бијело жито и винова лоза. Има доста и воћака бајама (бадема), прасака,
ораса, мурава, крушака, јабука, као и разноврсне зелени и крумпира.
Нијесу изучавали занате, али показују дара и вјештине за рад. Изучили су се
већином, или као самоуци, или један од другога. Тако они добивају прилично новаца
плетењем купола од раките. Још раде и као зидари, ковачи и дрводјелци. У селима је и
дућана, а по Книну дућани са сваковрсном робом, хотели и крчме. То је варошанима
(већини) једино занимање.
Сељаци полазе у аргатовање преко године, гдје се утрефи. Највише иду радити,
кад се зачне какав гвоздени пут или пробијати цесте. Јесени иду, која села немају
грожђа, као Плавно, и у бербу грожђа на острова далматинска и тамо остају док сврши
тргање.
XI Старине
Градина има у Стрмици, према засеоку селу Босанском, као и Градина Матанова,
Граби и Лазарет.
Млечанин Фосколо је срушио турску тврђаву Книн год. 1648, коју Турци 1669.
утврђују поново. У Отону има турских кула, као и у Книнском Пољу, а у Мокром Пољу
су куле Кегљевића.
Код Книна су развале цркве Св. Барбаре, као и гробље. У Бискупији је црква Св.
Тројице, првом обновљена 1577. другом 1689; у Врбнику Св. Николе, саграђена 1675; у
Голубићу Св. Стевана, саграђена 1462; у Книнском Пољу Св. Ђорђа, саграђена 1468; у
Марковцу (Косово) Св. Илије саграђена 1590; у Мокром Пољу, Св. Луке, саграђена
1537; у Пађенима, Св. Ђорђа, саграђена 1456; у Плавну, Св. Ђорђа, саграђена 1618; у