Главни је пут државни, који од Книна иде у Стрмицу. Кроз Голубић је и опћински
пут за Плавно.
На овом простору хране 26 коња, 357 говеда, 5.341 овцу, 78 свиња и 1.833 коза.
Ово је најпитомије село Книнске опћине, а једно од најбогатијих у Далмацији. У
Голубићу је доста винове лозе, пшенице, јечма, кукуруза, крумпира, крушака, јабука,
шљива, бајана итд, а то је зато, јер у Котлини нема ни једне честице земљишта која се
не би усред љета напојити могла водом из Бутужнице и Дошнице. Љети Голубићанци
зараде од помидора, граха и друге зелени, коју продају чак до Шибеника. Кад јурну
велике кише земље голубићке многе страдају, те им се зато, на неким мјестима, род
умањује.
О постанку имена Голубића народ приповиједа: Био један богати краљ, имао
дворове у Косову Пољу и двије сестре красне, као сјајне данице; једној било име
Даница, другој Голубица. Голубици за прћију даде краљ најљепши крај у Книнском
Пољу, који она обрати у прави перивој и ту дворе сагради, те по њезином имену двори
бијеху назвати Голубићи; тако касније сво се село назва Голубић. И данас је ту
најразноврсније воће, особито крушке и праскве. Становници су самоуци, али врло
вјешто од врбе и раките, које покрај ријеке има изобилно, израђују и плету кошаре, а и
све дрвено кућно покућство, као кревете, столове, оквире, ормаре, итд. У воћарству их
је добро упутио неки поп Филип Пановић, из Боке, који је ту назад 60 год. становао.
Голубић има 2.020 душа (1.091 мушкараца, 929 жена; 1.801 православних, а
римокатолика 211). Сви су српске народности.
Породице су:Шимић, (17), дошли из Босне у XVI вијеку, некад били православни, и славили
Ђурђевдан, а данас римокатолици;
Арула, (7), дошли из Босне у XVI в., славе Св. Василија;
Ранчевић, (4), дошли у XVIII в. из Гатачке површи, славе Св. Василија;
Боровић, (11), дошли из Боројевића (Херцеговина) у XVI в., славе Св. Архангела
Михајла;
Глогиња, (4), дошли из Босне у XVII в., славе Св. Архангела Михајла;
Момић, (1), дошли из Босне у XVII в., славе Св. Архангела Михајла;
Урош, (1), дошли из Босне у XVII в., славе Св. Архангела Михајла;
Марић, (15), дошли у XVII в., од болести из Котара. Један се усталио у Книнском
Пољу и остао ту, те од њега потјечу Книнскопољски Марићи, а други се населио у
Голубић, те прешао у православље и од њега су све горње куће.
Бубоња, (8), дошли из Босне у XVII в., славе Никољдан;
Вундук, (3), дошли из Босне у XVII в., славе Никољдан;
Курдулук, (1), дошли из Босне у XVIII в., славе Никољдан;
Миламин, (1), дошли из Босне у XVII в., славе Никољдан;
Рељан, (7), дошли из Кистања у XVIII в., славе Никољдан;
Радиновић, (61), потјечу од неког Рада Херцеговца који се населио овдје у XVI вијеку,
славе Никољдан. Дијеле се на Васић (1), Ољача (2), Иваиковић (3), Цвијетић (1),
Капураловић (5), Панић (6), Лукић (17), Протић (17), Лончина (6) и Савић (4);
Букарица, (1), дошли из Босне у XVII в., славе Јовањдан;
Војиновић, (5), дошли из Босне у XVII в., славе Јовањдан;
Вуковић, (10), дошли из Босне у XVII в., славе Јовањдан;
Дамјановић, (8), дошли из Змијања (Босна) крајем XVII в., славе Јовањдан;