Максимовић, (5), дошли из Гламоча 1689, славе Никољдан;
Милић, (19), дошли из Гламоча 1689, славе Св. Архангела Михајла;
Поповић, (48), дошли из Гламоча 1689, славе Никољдан. Из овог племена је свештеник
био, који је са Гламочанима и арамбашом Пријићем Радованом ово село населио. Све
до наших дана Бискупијски пароси били су из овог братства, а из њега је био и свјесни
Србин, тежак, Онисим Поповић, кога су Аустријанци 1914, у Сињу устријелили;
Пријић, (21), дошли 1689. из Гламоча, а њихов предак је арамбаша Радован Пријић,
славе Никољдан;
Сладић, (18), дошли 1689. из Гламоча, славе Св. Димитрија;
Татомир, (2), дошли 1689. из Гламоча, славе Никољдан;
Чулић, (1), дошли из оближњег села Полаче од скоро, славе Никољдан;
Убовић, (6), дошли 1689. из Гламоча, а ту са Уба из Србије у XVI вијеку, славе Св.
Архангела Михајла;
Русић, (5), дошли из Плавна назад 100 г., славе Јовањдан;
Карна, (1), дошли из Отона назад 50 г., славе Никољдан;
Лукачевић, (2), дошли из Босне у XVIII в., славили прије Стевањдан, а сада Никољдан,
јер ту славу слави већина породица у близини;
Радуловић, (1), дошли 1689. из Гламоча, славе Св. Димитрија;
Римокатолици су:Видовић, (4), дошли из Полаче;
Бачић, (7), дошли из Полаче;
Дућа, (3), дошли из Полаче;
Јеловина, (5), дошли из Полаче;
Бачић, (7), дошли из Босне, у XVIII в., немају крсне славе данас, премда је некад
имали.
Дакле, и по предању, све је данашње становништво досељено из Босне и то 19
племена (205 породица), а 5 је племена (11 породица) досељено задњих 100 година из
Крајине книнске. Племе Букоровића били би старинци, а по некима и Турци, који су ту
- заостали.
Свега је становништва у Бискупији 1.382 (754 мушких, а 628 женских): 1.261
православних, који имају своју засебну парохију и римокатолика 191, који припадају
под римокатоличку Книнску жупу. Свега је кућа 350 (домова 241).
3. Голубић
Ово је село на подножју планине Пљешевице (1.125 м) и испод Плавањских брда,
у котлини, која се пружа од Стрмице до Жагровића, у дуљини, по прилици 8 км. Кроз
котлину силазе Кркине притоке: Бутижница, од сјеверне стране, а Дошница, од западне
стране. Кроз котлину иде жељезничка пруга из Босне са Дрвара, а одатле, преко
Стрмице и Голубића, кроз Книнско поље, за Книн. Пруга Голубићу и Стрмици даје
особити живот. И у Голубићу је њена станица, а овуда је и пут за Босну, куда од
незапамћених времена, силази трговина из Босна у Далмацију.
Куће су обично при страни, уоколо котлине, у скупинама, по племенима, без реда,
у растојању 20-200 корачаја, те се у сваком селу, па и у овом, зову »вароши«. Има и низ
кућа, који иде по сред села, по омањим брежуљцима, али су и оне без икаква реда, село
је растуреног типа. Простор главни низ кућа, зове се Главица или Марино брдо.