колибама има и по једно женско, коју зову мајом или планинком. Она спрема јела за
чобане, пере рубље, музе благо, сири сир, мете масло итд.
У селу постоје развале старе градине из доба млетачког господства (1688–1797). У
њој је била стража. Озидана је на брежуљку, на начин, да се из ње види друга градина у
селу Отону, а од ове се опет виђа трећа итд. У она времена овим су се начином из
градина давали знакови.
О старом становништву у Плавну не зна се ништа. Говоре, да су овдје некад били
Римљани и Илири. А Плавно село је добило име можда и по положају, јер земљиште
пловно и плавно од воде, јер овуда пролазе потоци: Дошница и Башинац, који често
поље Плавањско поплављују.
За вријеме хрватског становништва овуда зна се за неког Ђорђа Бојничића из
Плавна. У Плавну спомиње се стари утврђени замак, који се 1451. означује као
домовина хрватског бана Тома Бојничића.
Плавањско данашње становништво је доста старо, јер је скоро сво насељено у
XVI в. из оближње Босне и то населили их Турци, да им земље раде. Само се племе
Шимића населило из Голубића у XVIII в. и овдје се покрстило, а и данас их зову
»Буњевци«.
Племена су:
Алфировић, (9);
Бурсаћ, (49), зову их и Грбонић и Лемешевић;
Драгишић, (8);
Дубајић, (9);
Двокић, (7);
Чупковић, (1);
Камбер, (7);
Перић, (10);
Шакан, (7);
Цвијановић, (6);
Јанкелић, (3);
Оруч, (2);
Јовичић, (8);
Лалић, (1);
Јапалац, (5);
Пајић, (5);
Петровић, (5), зову их и Зорић;
Савић, (12), зову их и Зорић;
Вукобрат (43). Они су населили из Оћестова назад 300 година, а звали се Кнежевићи;
Вундук, (8);
Грубор, (6);
Маринковић, (9), зову их и Зорић;
Маркелић, (14);
Зарач, (1).
Сва ова напријед набројана племена славе Ђурђевдан.
Од горњих Јанкелића су, по предању, и Опачићи у Радучићу. Један од њих, веле,
да је слатко јео »омач« траву, те га зато прозвали »Омач-Кус«, а његово потомство
Омчикус у Лици, који такођер славе Св. Ђорђа.