озима жита: јечам, пшеница, раж и крумпир. Нарочито се сади поврће у Голубићу, јер
ту су воде, које могу и најмањи комад земље натопити. Ту рађа много помидора, зеља,
фаџоле (гра), салате итд. Увелико рађају крушке, јабуке, шљиве, бајами и праскве.
Много се сади и дуван. Велики су пашњаци и испаше. Поред кокоши, патака и тука, у
Крајини книнској хране се: 997 коња, 7.479 говеда, 5.494 овце, 14.559 коза и 2.
свиња.
IV Кратак историјски преглед и поријекло старог и данашњег становништва
1. Доба од најстаријих времена до почетка владавине Турака 1522. године.
Простор између Крке и Неретве још у илирско доба звао се Далматиа, по
илирском ратоборном племену Далматима. На њихову је земљишту и стари Книн као и
стари илирски град Сплонум ког је Германик Илирима отео и коначно Илирију
покорио, као и стару Ардубу. Падом Ардубе пропала је и слобода Илира. Њихово
становништво мијеша се са Римљанима и од њих има знаменитих трагова, римских
споменика, оружја, оруђа, новаца итд, пун је Музеј хрватских старина у Книну.
Книн, стари римски назив Тиминум. Ту је био и стари илирски град Ардуба.
Пађене, село у Крајини книнској стара је римска Пасината. И Стрмица је старо и
утврђено мјесто. Близу Стрмице био је стари Стридон, родно мјесто Св. Јеронима, што
и народно предање хоће. Промина, некад саставни дио Крајине книнске стара је
римско-либурнијска Промона, а у IX вијеку жупа хрватска.
Мисли се да су Книн подигли Римљани на развалинама илирскога града Ардубе.
Диоклецијан Касиј тврди да су се Ардубљани тада јуначки Римљанима опирали и да су
се жене радије давиле у Крки него да потпадну под римско ропство. Книнска је тврђава
на узвиситу положају, који господари мјестом, мостовима преко Крке, па и свом
околином. Она је на брду Св. Спаса, а дограђивали су је и Хрвати, и Турци, и Млечићи,
и Аустријанци и Французи.
Од IV в., поред римског становништва у Далмацији се оснивају и грчке колоније
особито од 437. г. кад је Далмација, наредбом цара Валентина III потпала под власт
византијску. Од тада је овдје, поред римске и грчка култура и то у толикој мјери да су у
VII в. Далмацију сматрали грчком колонијом.
С врхом VI в. овај крај насељавају Обри, а иза њих у првој половини VII в. долазе
у Далмацију Срби и Хрвати, од којих Хрвати насељавају и Книн са околином. Фарлати
наводи за Србе (Сораби) да су били у Далмацији већ у почетку IV в. Он пише: »... прије
него што ће готово сва Далмација доћи под власт Славена, народ овај српски већ од
почетка IV в, а можда и прије, почео је био продирати у Илирик и Далмацију и
заузимати у тим земљама поједине градове и села«. За неко вријеме су у Далмацији
били Обри, Срби и Хрвати. А пошто римске чете савладаше Обре, остадоше Срби и
Хрвати, поред латинских и грчких колонија. Хрвати су тад били и у Книну са
околином.
Книн је било сијело жупаније Книнске, као и утврђени град. Његова околина је
стара хрватска жупанија Книнска.
По Константину Порфирогениту и книнско је становништво било крштено за
византијског цара Ираклија (610–642), за Порге, хрватског кнеза, али то није стално.
Стално је, да су им у VII в, проповиједали Јеванђеље, али да од те проповједи, плода