У цуре је аљина бијела, са црвеним везом, а у жене од црног или модрог сукна.
Оне љети иду у кошуљи и у садаку или под прегачом. Оне садак лијепо наресе и
наките. Врло лијепо везу, а то кад иду на пашу за стадом, бива везу без нацрта и
ђерђефа. Носе и ђердане, око грла, по пет-шест редова. Страга ђердане држи риза, а оне
су сприједа. Дјевојке носе такозвани »каљер« или »огрљак«. Он је око грла, а која је
бољег стања носи »ђендар«. На том су поставу и старом времену пришивали цванцике,
цекине, талире, круне, форинте, петокруне, златице, а данас сребрне, златне динаре, а у
помањкању истих пришивају и папирнате динаре (десетице, стотице, хиљадарке).
Мушки се одијевају простије и без икаквих гиздања. Имају на глави капу црвену,
од ризе (скерлета), извезену црном свилом, млађи плићу, а старији дубљу. Зову је
тежачка црвена капа. Неки носе и на турску сорук-пешкир. До меса им је кошуља. Она
није строго дуга, а, ако јој дигнеш везове, у осталом се не разликује од женске. Боје је
бијеле и од домаћег платна. Многи је сад и купују. Старији носе бијелу, везену огрлицу,
а млађи онако просто сашивену. Поврх кошуље одјену неку врсту зубунића, и то је
крожет. Он је обично од модрог сукна, обрубљен црвеном ризом. Примјећује се на
прсима и допире до испод бокова. Поврх крожета је гуњац или копоран. Он је на
рукавима као оширока јакета, израђен са црвеном ризом и црвеним гајтаном. Он је од
црног сукна, сприједи је уређен па и на рукавима и леђима. Имају панталоне, гаће
»беневреке«, од модрог сукна. Гаће се приљубљују уз ноге, те их намакну до ниже
бокова, па је баш за чудо, како им не спадну. По дну су гаћа куке и споне, а не мећу их
по пасу, већ увученим кајишем стегну испод кукова.
Чарапе имају при месу, па обојци и опанци, од оздол кожа од бивола, а одозгор
непреплетена опута.
Зими носе огртач, тј. кабаницу с огрлицом – кукуљицом. Кабаница је од крупне
црвене чохе-абе, или од сивог сукна. Обично кукуљица стоји онако на раменима
просто, растегнуто. Кад је киша, превуку кукуљицу на главу, те је запињу копчама.
Припашу поврх вуненог паса други коленати пас-пашљачу, за којом сприједа
држе нож, бритве, лулу, а некад и оружје, острага двије везне (барутњаче) од жуте
мједи и од коже, два фишеклука (набојњаче) с огњилом, кремен и потрбите набоје,
машице за лулу, ћесу за дуван а и новце. Лулу подјекои задјене за затиљак узгор,
између кошуље и голог меса. Испод гуњца носе торбак, а то је кожна четвртаста торба,
коју носе мушки. Носе и мушки и женске, торбе, на оба два рамена, а торбице само о
једном рамену, све је то од вуне домаће. Неки носе и зобнице. Оне су откате на стријехе
и вуне, а оне праве на шаре као ћилими.
Много ткају ћилиме, прегаче, покриваче и разне кућне наките. То све са разним
шарама наткано врло лијепо, и од вриједности.
Још има старијих који носе косу у плетеницу, која се зове »перчин«. Обично
сприједа обрију главу, а оно остало косе покупе у дуг »перчин« те га уплету у црни
вунени трак, па га наките објешеним рајтама и још каквим записом. Ако је у кући снаха
млада, она га чешља и плете.
Код бољих је одјећа од финије ствари и са финијим пуцама, копчама, кукама итд.
Досад се добро држи ова ношња, јер је код њих срамота исту мијењати. Веле, ко
ношњу мијења, и вјером ће лако. Ко остриже брке, држе га, да се осрамотио, јер брци
су знак човјештва. Не трпе ни главаре да се на други начин облаче. Један, који се под
владом пријашњом преобукао, упутио је дужду молбу стиховима те ју износи, да се
види. Та пјесма гласи:
Гле, војвода, њеких Далматинских!