Шешо, (1), из Промине;
Шевељевић, (1), из Спљета;
Шимић, (1), из Голубића;
Шимуновић, (2), из Врпоља;
Шкарица, (1), из Богетића (Промина);
Филић, (2), из Спљета;
Фрељић, (2), из Промине;
Ујаковић, (1), из Лукара;
Видовић, (1), из Бискупије;
Вуковић, (1), из Врлике;
Вишић, (1), из Миљеваца;
Златир, (1), из Повља (Брач);
Здунић, (1), из Земуника;
Шонић, (1), из Промине;
Балушић, (1), из Љуботића (Грахово);
Фумиш, који су некад били православни, а дошли са Крита у XVII вијеку, истрачили
се;
Кнез, (1), досељени у XVIII в. из Босне;
Љубичић, (3), дошли из Херцеговине у XVIII в;
Мусић, (1), дошли у XVIII в. из Босне.
И сва римокатоличка племена (84), осим Фумиш, Кнез, Љубичић и Мусић, као и
православна, доселила су се у Книн почев од 1800. Дакле, варошко книнско
становништво врло је младо. Значи, да су до 1797. (пада Млетачке републике), у Книну
(граду, односно вароши) становале само млетачке војне и политичке власти. Под
Млечићем (1688–1797) он је био као и остали далматински градови војно-политичко
мјесто, у коме су становали војска и млетачко чиновништво, као и представник
римокатоличке цркве. Они су становали у утврђеном мјесту, а народ уоколо по селима.
Тако је било и у Херцегновом у Боки, јер су и тамо војно-политичке власти становале у
граду, као и у Книну, а народ уоколо, те, као што су Новљани имали своју народну
самоуправу – опћину на Топлој у цркви Св. Спаса, тако су и Книњани имали своју
народну самоуправу – опћину у Книнском Пољу, у цркви Св. Георгија. У Книнском
Пољу са околицом народом су заповиједали сердари из куће Синобада.
У Книну данас има насељених породица (православних и римокатоличких): из
Далмације 144, из Хрватске 6, из Босне 30, из Херцеговине 11, из Италије 4, из Крањске
1, из Мађарске 3, из Србије 3, и по 1 из Грчке, Њемачке као и Пољске. По племенима је
досељено: из Далмације 124 племена, из Хрватске 2, из Херцеговине 6, из Италије 3, из
Пољске 1, из Њемачке 1, из Мађарске 1, из Грчке 1 и из Србије 3.
2. Бискупија
Дијели се на: Бискупију, Лопуже и Плисково. Бискупија је у пољу, а Лопуже и
Плисково на брду. Село се налази уздуж Орлића и Рамљана. Од Врбника га дијели брдо
Коњ, а према Полачи је вијенац. Све су куће при дну брда, у скупинама, без икаква
реда, нешто јаче груписане око цркве Св. Тројице. Бискупијско Поље је дно поља до
»Принципове воше«, а то је канал, корито, којим је Млечић Косовицу провео и поље
пресјекао, те дио поља до Бискупије припадао Бискупљанима, а други, до Врбника,
испод брежуљка Коња, Врбничанима. Ово је поље благо за сва села, јер је врло родно,