Петко, (1), дошли са Косова назад 30 г., славе Јовањдан;
Радовић, (4), са надимком Пијевац. Дошли из Босне у XVII в., славе Никољдан;
Рашковић, (33), са надимцима: Перкан, Пешан, Вребац и Пришан. Дошли из Босне у
XVI в., славе Никољдан;
Рађен, (2), са надимцима: Свицер и Алвир. Дошли из Босне у XVII в., славе Ђурђевдан;
Ражић, (12), са надимком Кучкин, дошли из Босне у XVI в., славе Стевањдан;
Савић, (1), дошли у XVI в., славе Никољдан;
Ћеранић, (3), са надимцима: Цакрија и Радетић. Дошли из Босне у XVII в., славе
Ђурђевдан;
Цигановић, (3), дошли из Босне у XVII в., славе Никољдан;
Ромић, дошли из Босне у XVII в., иселили се у Дубровник, славили Ђурђевдан;
Цвијановић, (1), дошли из Далмације, славе Ђурђевдан;
Мијатовић, (1), дошли из Далмације назад 80 г, славе Ђурђевдан.
Као што се види, 25 племена је насељено из Босне, 6 из Далмације, а 1 је остатак
Наполеонове војске.
23. Звјеринац
И ово је село које саставља Далматинско Косово. Ову парохију зову обично
мјесто Звјеринац, Косово. Гаврил, епископ босански дао је Косово, својом граматом од
- године манастиру Крки и од тад је ово калуђерска парохија.
Хране 14 коња, 67 говеда, 388 оваца, 50 свиња и 17 коза.
Предање вели, да је некад овдје било много језера и да се тад ово село звао
»Језеринац«, а рад лакшег говора народ назвао Звјеринац.
Звјеринац са Уздољем, Риђанима, Рађеном и Рамљанима саставља парохију
Косова, коју су у XVI в. населили Срби из Косовског вилајета, то јест свих 7 Косовских
села, која састављају Косово Далматинско, те му отуда и име. Тако пише и у љетопису
ове парохије. Народ вели да су многа племена досељена из Босне, али да су тамо дошли
из Косовског вилајета.
Православне су породице:Вученић, (7), дошли с Косова у XVI в., славе Никољдан;
Буач, (1), дошли из Босне у XVI в., славе Никољдан;
Тркуља, (7), остаци Наполеонове војске, славе Јовањдан;
Прибојен, (1), дошли са Косова у XVI в., славе Врачеве;
Плавшић, (3), дошли из Босне у XVII в., славе Ђурђевдан;
Ћосић, (6), дошли из Босне у XVI в., славе Стевањдан;
Зарач, (6), дошли из Италије има 120 г, славе Ђурђевдан;
Смиљанић, (4), дошли из Лике, потомци Илије Смиљанића, славе Матијин-дан.
Најприје сашли из Госпића у Котаре и то Филип, који имао синове, Филипа, Јова, Мата
и Илију. Од Филипа и Илије није било порода; од Јована су Косовски Смиљанићи, а од
Матије они у Врлици, барем тако народ вели.
Челебић, (4), дошли из Босне у XVI в., славе Јовањдан;
Кнежевић, (1), дошли из Оћестова недавно, славе Ђурђевдан.
Римокатоличке су породице: