Штрбац, (2), славе Стјепан-дан;
Мирковић, (4), славе Стјепан-дан;
Велић, (1), славе Стјепан-дан;
Матић, (1), славе Стјепан-дан;
Конфорти, (6), славе Стјепан-дан;
Прва су два племена сашла из Босне у XVIII в., друга два недавно из Далмације, а
Конфорти остаци Наполеонове војске.
Свега је 16 племена, домова 55 (кућа 99), а становника 327 (мушких 169, женских
158; православних 264, римокатолика 63) и сви су српске народности.
Биљешка о аутору
Братство Накићеновића живи у Кутима код Херцег Новог. Доселили су се тамо из
околине Требиња. Дали су доста знаменитих људи. Од свих је најпознатији прота Саво
Накићеновић, историчар и етнограф.
Саво Накићеновић родио се 25. јануара 1882. године, од оца Јована и мајке
Љубице. Основну школу завршио је у родном мјесту, класичну гимназију у Котору.
Дипломирао је теолошке науке 1904. године у Задарској богословији.
Оженио се Вукосавом Новаковић из Книна. Рукоположен је за свештеника од
владике Герасима Петрановића, и постао парох у Сасовићима. Опслуживао је и
парохију у свом родном мјесту Кути.
Почетком 1906. године написао је антропогеографски спис »Опћине
херцегновска, рисанска, перашка и Суторина« који му је примила Српска краљевска
академија, за етнографски зборник »Насеља српских земаља – расправе и грађа«.
Јован Цвијић примио га је за члана Српског географског друштва у прољеће 1910.
године. Иначе, са Цвијићем се, одраније, зна преко сарадње у зборницима Академије.
Друго значајно дјело јесте »Бока – антропогеографска студија« објављено 1913.
године у едицији Етнографског завода.
Од 1911. године сарађивао је у листу »Српска зора« из Дубровника. Исто тако
сарађивао је и са Матицом српском која је постојала тих година, такође у Дубровнику.
За потребе »Српске зоре« урадио је студију о Херцег Новом. Међутим, овај рукопис
није никад објављен.
За вријеме Првог свјетског рата био је интерниран као виђенији Србин. Током
интернације није смио ништа да пише.
Прота Саво Накићеновић био је иницијатор стварања гимназије у Херцег Новом,
од септембра 1919. године. У гимназији је радио као предавач за историју, географију и
калиграфију.
Сарађивао је и у српском културно-просветном друштву »Просвјета« из Сарајева.
Његова антропогеографска студија »Конавли«, која се веома допала Јовану
Цвијићу, нестала је (у рукопису) из Српске краљевске академије, послије Цвијићеве
смрти.
У међувремену, радио је на студији Книнске крајине. Овај рад намјеравао је да
заврши 1924. године, али га је тешка болест спријечила у свему. Умро је 25. априла
- године.