ПОСЕБНИ ДИО
1. Книн
Стари Книн налазио се у јужном дијелу Книнског Поља, на брду, на ком наши
стари подигоше јаку тврђаву, и то на брежуљку, гдје данас зову Тврђава. Та стара
градина стоји и данас. Тврђава је опасана високим, дебелим и врло јаким зидинама, које
су и 20 метара високе. У доњи дио тврђаве улази се на врата преко мостова, који се
могу спустити и дићи. Ту су големи одбрамбени зидови, унутра су простране војничке
касарне, велике оружаре, подземне барутане, дуги сводови: има и лијепих палача,
укусних станова, перивојића, родних воћњака, зелена грмља, а у средини прастара
црква. Ово је Стари Книн на брежуљку. Овдје су често становали краљеви из хрватске
домаће куће, банови, жупани и други достојанственици; овдје се кадгод држали и
државни сабори. Ту је био Книн и за турско доба, па и млетачко, све до 1797. године
већим дијелом. У овој старој градини је смјеса хрватско-турско-млетачких
грађевинских остатака, који нам довољно расвјетљавају старо Книнско насеље, које је
било насељено на брежуљку.
Тек од 1688, за Млечића, почео се Книн развијати на данашњем положају, с десне
стране Крке, а на подножју самог, стрмог »Книнског брда«. Истина, ту се било
спустило, и прије Млечића, турско насеље, јер су Турци хтјели да буду ближе ријеци.
Али, ипак је насеље при ријеци, рад маларије и поплаве било малобројно; оно се
углавном на брежуљку налазило и Млетачка република даровала је фрањевцима,
сврхом XVII в, земље и куће Турака, Миљевца и Потура, те они ту саградише цркву и
самостан св. Антуна, гдје се исти и данас налази. Око овог фрањевачког самостана, од
1695, почеле се подизати куће, и то према Атлагића Мосту. До 1797. године било је
мало ових кућа овуда сазидано, јер до пада Републике насеље се углавном држало у
тврђави – на брежуљку, јер му је ту, у случају напада, била лакша одбрана.
Од пада Републике (1797), под Аустријом, куће се почеле зидати на подножју
брежуљака Св. Спаса, прво с једне, а по том и с друге стране пута, до корита Крке. Оне
куће, које су преко пута, до Кркина корита, подигнуте, све су скоро кориту нагнуте. Та
се нагнутост зауставила регулацијом Крке, извршеном 1897, у дуљини од 27 км. У
овом, дакле, добу Книнско се насеље помјестило са градине (Тврђаве) на обалу Крке, и
то од фрањевачког самостана св. Антона и православне цркве Покрова богородичина
према Атлагића мосту. Најновији насељеници Кнински иду пак на другу страну
подножјем брежуљка, све до Булин-моста, особито око жељезничке станице. Некад је
сво насеље Книнско било на тврђави, а на подножју брежуљка било је пусто; данас на
брежуљку, у тврђави, нема никога, а све је становништво куће озидало с једне стране
државног пута, подножјем брежуљка, од Атлагића до Булина моста и ту се настанило.
Книн је сав на подножју брежуљка Св. Спаса. Око Книна и брежуљка оптјече
Крка, коју, сприједа Книну, од југа, појачавају притоци Оражпица и Косовица, а од
запада, иза тврђаве, приток Радљевац. Ово је штетоносни, поплавни поток, који велику
штету чини. те се често регулисати мора, особито од мјеста, од ког се са Бутижницом
састаје. Крка са поменутим притоцима оптаче Книн, те Книн изгледа као полуострово,
које се од Книнског Поља држи копна.
Некад се на подножју овог брежуљка, према Атлагића мосту, Книн развијао, а
данас се развија махом до Булина моста, према »Борићима«. Ту је Книну будућност и
кроз кратко вријеме овуда ће бити главно Книнско насеље. Ту је и жељезничка станица,
која од прије 40. година спаја Книн са Спљетом и Шибеником; ту је и шумска мала